вторник, 3 декабря 2013 г.

КЎПКАРИ
Кўпкари – бу чавандозлар баҳси. Ота-бобларимиз гўдакликдан болалаик фаслига кирган фарзандларининг қўлини ҳалоллаш, бўй йетган қизларни узатиш, йигитларни уйлантириш тўйларида халққа ош бериб, сўнггида кўпкари баҳси томошаларини кўрсатишган.

Кураш тарихи



Курашининг миллионлаб одамлар онгига сингиб бораётганлигини бугунги воқелигимиз яққол номоён қилиб турибди. Термиз шаҳри мезбонлик қилаётган Ал-Ҳаким ат-Термизий хотирасига бағишланган анъанавий турнир ўзбек курашининг аллақачон ўз Ватани ҳудудидан довонлар оша бошқа мамлакатларни, қитъаларни, узоқ ва яқин минтақаларни забт этганлигининг равшан ифодасидир. Шу ўринда ўзбек курашининг ёши нечада? деган қизиқ савол туғилади.
Кампыртепа
Древнее городище (III в. до н.э. - II века н.э.), расположено на правом берегу Амударьи в Сурхандарьинской области. Городище площадью около 4 га состоит из трех частей: цитадели (80 X 80 м), жилой зоны, обнесенной крепостными стенами толщиной 5 м, с прямоугольными башнями и обведенной рвом, и неукрепленного "пригорода". 

понедельник, 2 декабря 2013 г.

Джаркурганский минарет



Джаркурганский минарет находится в 60 км от Термеза, Джаркурганский район, кишлак Минор. Минарет принадлежал большой соборной мечети, выложенной из жженого кирпича, руины которой отмечены еще в 1879 году Ф. Н. Жуковым и зафиксированы художником Н. Н. Каразиным. Остатки мечети, а также верхняя часть минарета позднее были разобраны местными жителями на кирпичи. Судя по рисунку и по отсутствию следов примыкания, минарет стоял изолированно от мечети. Высота его была значительно больше, имелось второе звено, очевидно, некогда увенчанное фонарем. Надпись в прямоугольнике на одном из ребер ствола сообщает имя строителя "Али сын Мухаммеда из Серахса". Дата на цоколе - 502 г.х. (1108/09 гг.), прочитанная В. А. Шишкиным, отнесена им ко времени сооружения минарета. 

Bactria - culture of an ancient Uzbekistan



Bactria (Bactriana-ancient Greek, Bahtri in ancient Persian, Bahdi in Avestian) was a historical cultural region that spread on both banks of the Amudarya (Oxus) river from the Hindu Kush in Afghanistan to the Guissar mountain range in the present-day Uzbekistan and Tajikistan. 

воскресенье, 24 ноября 2013 г.

Trip to BACTRIA: Урегулирование Дальверзинтепа

Trip to BACTRIA: Урегулирование Дальверзинтепа: Урегулирование Дальверзинтепа  находится в  Шурчи округа  от  Сурхандарьинской области  , в плодородной  долине Сурхандарьинской  .  Е...

Урегулирование Дальверзинтепа


Урегулирование Дальверзинтепа находится в Шурчи округа от Сурхандарьинской области , в плодородной долине Сурхандарьинской . Ее начало восходит к III в. До н.э., процветали в Кушанского царства эпохи (I-IV в.в. до н.э.)., снижение - в IV-V вв. В период расцвета города был окружен оборонительной стены длиной около 2,5 км толстых и 10 м в ширину ров. В городских стен и башен были построены тиры и казематы и на грядах - борьба ходы и платформы для лучников, стропальщиков и бросанием камней орудий.

Қўнғирот уруғи


Қўнғирот уруғининг этногенезини ўрганишда тарихий манбаларнинг ўрни беқиёсдир. Чунки айнан манбалар орқали биз қўнғиротларнинг келиб чиқиши ва уларнинг Ўрта Осиё ҳудудига кўчиб ўрнашиш тарихини ўрганиш имкониятига эга бўламиз. Қўнғиротлар ҳақида маълумот берувчи тарихий манбалардан бири XIV асрда яшаган машҳур Шарқ тарихчиси Рашидиддин Фазлуллоҳ Қазвиний (Ҳамодоний) нинг «Жомеъ-ат-товарих» асаридир. Таниқли ўзбек олими Х.Дониёровнинг таъкидлашича, Рашидиддиннинг ушбу асари шу вақтгача Ғарб ва Шарқ олимлари томонидан мўғуллар деб атаб келинаётган ўзбек (туркий) қабила ва уруғларнинг аслида ким эканлигини аниқлаш учун бевосита калит бўлиб хизмат қилади.

Турклар


Сурхондарёнинг шимолий шарқий қисимида Шўрчи, Сариосиё, Узун ва Денов туманларида яшаб XIX аср охирида ҳам энг йирик қабила-уруғлардан бири ҳисобланган. Турклар асосан Сурхондарёнинг ўрта ва юқори оқимларида деҳқончилик, қисман совда-сотиқ билан шуғулланган. Турк атамаси ҳақида академик В.В.Бартольд қуйидаги фикрни таъкидлайди «турк» сўзи тўла маънода этник атама эмас.

Сурхон воҳаси аҳолисининг этник тарихи ва этногенезиси


Сурхон воҳаси ўзбек халқининг илк аждодлари яшаган қадимий маданият маркази бўлиб, Холчаён, Далварзинда олиб борилган археологик қазишмалардан топилган манбаларга асосланиб, милоддан аввалги II мингинчи йиллар ўрталарида бу ҳудуд аҳолиси ўтроқ холида яшаганлигини илмий асосиди исботлади. Бу даврда қадимий қабилаларга хос моддий маданият ёдгорликлари, турар жойлари, деҳқончилик, чорвачилик  билан шуғулланиб келганлигига оид манбалар топилиб, ушбу  манбалар Сурхон воҳасида ўтроқ маҳаллий аҳоли яшаганлигини тасдиқлайди.

Кенегас


Кенегас-уруғи этно-сиёсий  бирликларни шакллантиришда иштирок этиб, Шайбонийлар қўл остидаги қабилалрни йирик уюшмаларидан бири бўлиб, Мовароуннаҳрга кўчиб келган кўчмачи ўзбекларнинг тарихий тараққиётида алоҳида ўрин тутган. Шайбонийхоннинг ҳарбий юришларида кенегас этник уруғи фаол иштирок этиб.

Дўрмон


Шарқшунос тадқиқотчи олим И.Магидовични қайд этишича «Дўрмон-мўғуллардан келиб чиққан қабилалар бўлиб, Чингизхон давридан маълум ва улар Жанубий Шарқий Туркистонни истило қилишда мўғуллар таркибида иштирок этган».

Мост Искандар

Мост Искандар расположен в Кумкурган района Сурхандарьинской области. Он датируется       16 -м веке. По своей структуре мост виадук или акведук. Он расположен на древнем важном торговом пути, связывающем Термез и южные районы с Чаганиана и Giessar. Согласно легенде, он был построен во время Абдуллахана (1557-1598). 

пятница, 22 ноября 2013 г.

Каратепа (2-4 века н.э.)

Каратепа (2-4 века н.э.)
Культовый буддийский центр, сооружений нз трех холмах, расположенных в северо-западном углу городища Старый Термез.

понедельник, 12 августа 2013 г.

Старый Термез


Старый ТермезВ понятие Старый Термез включается комплекс разновременных городищ и отдельных памятников, расположенных в 12 км к северо-западу от современного Термеза. Возникновение города на естественной возвышенности (кала), на правом берегу Амударьи может быть датировано серединой 1-го тыс. до н.э. Вероятно, город имел прямоугольную планировку (предполагаемая площадь - 125 г). Впоследствии южная стена города, проходившая вдоль берега реки, была смыта водой. В греко-бактрийское время город интенсивно обживался. Одновременно складывается городская округа, включавшая предполагаемые сельские усадьбы и административно-общественные сооружения: крепость - таможню (Малый Чингизтепа), порт-гостиницу (Чингизтепа).
D:\tourism docs\photo&video\0ther\2Эски Термиз. Фаёзтепа. Деворий сурат.jpgВ понятие «Старый Термез» включается комплекс разновременных городищ и отдельных памятников, расположенных в 12 км к северо-западу от современного Термеза. Возникновение города на естественной возвышенности (кала), на правом берегу Амударьи может быть датировано серединой 1-го тыс. до н.э. Вероятно, город имел прямоугольную планировку (предполагаемая площадь - 12ю5 га). Впоследствии южная стена города, проходившая вдоль берега реки, была смыта водой. В греко-бактрийское время город интенсивно обживался. Одновременно складывается городская округа, включавшая предполагаемые сельские усадьбы и административно-общественные сооружения: крепость - таможню (Малый Чингизтепа), порт-гостиницу (Чингизтепа).
В источниках кушанского времени I-III вв. н.э. упоминается название города - Тармита. Кушанский город, наследуя греко-бактрийскую планировку, развивается дальше, появляется пригород - площадь около 30 га, вокруг которого возводится стена.
С рубежа нашей эры в Северной Бактрии большое значение приобретает  буддизм. Вокруг Тармиты возникает целый ряд буддийских культовых памятников: на северо-западе крупный пещерный центр - Каратепа; на севере - храмово-монастырский комплекс Фаязтепа; на востоке, вблизи стен калы - Безымянная тепа, на поверхности которой найдены фрагменты буддийской скульптуры; далее на восток - ступа, известная ныне как "башня Зурмала" и другие.
Помимо буддийских памятников в округе появляются крупные сооружения светского характера - на северо-востоке от цитадели возводится крепость (?) Курган. Северная часть округи обносится валом, ограждая территорию площадью около 263 га. Интересное предположение Л.И. Альбаума об использовании вала в качестве акведука не получило всеобщего признания (Альбаум, 1985).
В IV-V веках северная часть округи Тармиты пустеет. Прекращается существование храмово-монастырский комплекс Фаязтепа, значительно сокращается количество функционирующих комплексов на Каратепа, заброшен Курган. Разрушающиеся памятники округи используются для погребений.
Между тем сам город в послекушанское время продолжает расти. К ранее существовавшему пригороду добавляется территория площадью 27 га, укрепленная самостоятельной стеной, продолжающей функционировать и в раннесредневековое время.
Город начала VII века упоминает китайский паломник Сюан Цзан, который отметил наличие городских стен длиной 20 ли (около 5 км). К моменту его посещения Тармиты в городе (округе?) располагалось 12 монастырей, ступа и проживало около 1000 монахов.
В источниках кушанского времени I-III вв. н.э. упоминается название города - Тармита. Кушанский город, наследуя греко-бактрийскую планировку, развивается дальше, появляется пригород - площадь около 30 га, вокруг которого возводится стена. С рубежа нашей эры в Северной Бактрии большое значение приобретает буддизм. Вокруг Тармиты возникает целый ряд буддийских культовых памятников: на северо-западе крупный пещерный центр - Каратепа; на севере - храмово-монастырский комплекс Фаязтепа; на востоке, вблизи стен калы - Безымянная тепа, на поверхности которой найдены фрагменты буддийской скульптуры; далее на восток - ступа, известная ныне как башня Зурмала и другие. Помимо буддийских памятников в округе появляются крупные сооружения светского характера - на северо-востоке от цитадели возводится крепость (?) Курган. Северная часть округи обносится валом, ограждая территорию площадью около 263 га. Интересное предположение Л.И. Альбаума об использовании вала в качестве акведука не получило всеобщего признания (Альбаум, 1985).
Вероятно, таким был город ко времени появления здесь арабов. Тармита становится опорным пунктом завоевания Мавераннахра.


пятница, 12 июля 2013 г.

Бақтриянинг Кучук I даври ёдгорликлари, жойлашиши ва типологияси.



Кучук I даври ёдгорликлари кичик сув ўзанлари бўйларида, дарёларнинг паст текисликларга оқиб ўтадиган ҳудудларида бунёд этилган ва умумий майдонининг кичиклиги билан характерланади. Ўрта Осиё ҳалқлари тарихида илк маротаба мудофаа деворлари билан ўралган, баланд платформалар устида бунёд этилган арклар шу даврда пайдо бўлади.

Жарқўтон аҳолисининг диний қарашлари тўғрисида янги маълумотлар

Жарқўтон аҳолисининг диний қарашлари тўғрисида янги маълумотлар А.А. Асқаров ва Т.Ш. Шириновнинг умумий фикрига кўра, Жарқўтон олов ибодатхонаси нафақат шаҳар, балки бутун воҳанинг диний маркази вазифасини бажариб, илк зардуштийлик характерида бўлган.

Жарқўтон шаҳар-давлатининг бошқарув тизими


Жарқўтон ёдгорлигида сарой, ҳамда Жарқўтон олов ибодатхонаси ўрганилган. Демак, Жарқўтонда давлатчиликнинг энг зарурий шартлари бўлган ҳукмдорлар гуруҳи тўлиқ шаклланган. Шундай бўлса-да, Жарқўтон ёдгорлигини тадқиқотчилар давлатчиликнинг «чифдом» ёки «карликовое» босқичига оид, - деган фикрга келган. Маълумки, «чифдом» бошқарув тизимининг шаклланмаган даврига хослиги билан характерланади.

Жарқўтон шаҳар-давлатининг аҳолиси


 Сополли маданиятига оид антропологик манбалар асосида Т.К. Хўжаев унинг аҳолисини Шарқий Ўрта Ер денгизи ирқига мансублиги тўғрисида ёзган.
Жанубий Туркманистонда Номозгоҳ маданияти (Номозгоҳ IV-V) очилгандан сўнг фанда ушбу маданият соҳибларини арийлар деб аталган. Айниқса, Жанубий Ўзбекистон ва Шимолий Афғонистонда бронза даврига оид деҳқончилик маданиятлари очилгандан кейин бу ғоя янада кучайган. Сўнгги йилларда номозгоҳ маданиятининг асосий ижодкори В.М. Массон бу ғоядан қайтди. У «...бу маданият соҳиблари арийлар эмас, балки дравид ёки элам тилли бўлган», - деган фикрга келди6.

Жарқўтон – Ўзбекистон ҳудудидаги энг қадимги шаҳар-давлат


Жарқўтон А.А. Асқаров томонидан Қадимги Шарқ цивилизациясига хос илк деҳқончилик маданияти ёдгорлиги, Т.Ш. Ширинов томонидан илк шаҳар сифатида талқин қилинди.
1994-2003 йиллар давомида Жарқўтон ёдгорлигида Ўзбекистон-Германия археологик экспедицияси қўшимча илмий тадқиқотлар ўтказди. Қазишмалар асосан Жарқўтон ёдгорлигининг арк, шаҳристон ва қабристонида олиб борилди.

четверг, 20 июня 2013 г.

SURXON VOHASINING CHORIZM TOMONIDAN ISTILO QILINISHI VA UNING OQIBATLARI



XVIII asrning birinchi yarmida davom etgan o'zaro urushlar va qo'zg'olonlar Buxoro xonligini talon-taroj qilib qolmasdan, balki mamlakatning iqtisodiy va siyosiy qudratini ham pasaytiradi. XIX asr boshlariga kelib yagona xonlik o'rnida Buxoro, Xiva, Qo'qon xonliklari tashkil topadi. Mamlakatning parchalanishi Markaziy Osiyoga Rossiya mustamlakachilarining kirib kelishini ancha osonlashtiradi. Chor hukumati Markaziy Osiyoga inglizlarning kirib kelishining oldini olish uchun dadil harakatlar boshlaydi. Ayniqsa, Buxoro amirligining janubiy sarhadlari, xususan, Termizni egallashga alohida e'tibor beradi.

ADABIY HAYOT



Siyosiy -ijtimoiy va iqtisodiy hayotdagi o'zgarishlar adabiyotda ham o'z aksini topa bordi, bu davrda ham boshqa davrlarda bo'lgani kabi Termiziy taxallusi bilan ko'plab shoirlar samarali ijod qildilar. Quyida shulardan ayrimlarining ijodi bilan tanishamiz.

SURXON VOHASI SHAYBONIYLAR VA ASHTARXONIYLAR HUKMRONLIGI DAVRI


Amir Temur vorislari o'rtasidagi o'zaro toju taxt kurashi, ichki nizolarning jiddiy keskinlashuvi Temuriylar saltanatining inqiroziga sabab bo'ldi. Bu esa Temuriylarga qarashli yerlarning birin-ketin dashti-qipchoqlik Shayboniyxon tomonidan istilo qilinishiga olib keladi. Muhammad Shayboniyxon 1499 yildan boshlab Movarounnahr tomon jiddiy harakat qila boshlaydi, u dastlab Movarounnahrning markaziy shaharlari Samarqand, Buxoro va boshqalarni istilo qilgach, harakatini Temuriylarning janubiy yerlari tomon davom ettiradi. Temuriylar davlatining boshqa hududlarida bo'lgani singari, bu yerlarda ham mahalliy hokimlarning o'zaro bir-birlarini qo'llab-quvvatlamasligi, ishonchsizliklari shayboniylarga qo'l keladi.

понедельник, 17 июня 2013 г.

Varroq at-Termiziy

Varroq at-Termiziy

Bu ulug' zotning ismi-sharifi qadimiy manbalarda quyidagicha bitiladi: Ash-shayx Abu Bakr Muhammad binni Umar al-Hakim al-Varroq at-Termiziy. Ash-shayx va al-Hakim - unvon, Abu Bakr-kunya, Muhammad-ismi, Umar-otalarining ismi, Varroq-taxal-lusidir. At-Termiziy deyilishiga bois, uni boshqa Varroq taxallusli allomalardan farqlash uchun ishlatilgan va shu orqali ul zoti sharifning termizlik ekanligi ta'kidlangan. O'tmishda qadimiy va ko'hna kitoblarni qayta ko'chirish va muqovalash bilan shug'ullangan kishilarga «varroq» deyilgan. Keyinchalik bu istiloh shoir va adiblarga nisbatan ham qo'llana boshlaydi. «Varroq» so'zi arabcha «varoq» so'zidan olingan, Abu Bakrga bu taxallus nima uchun berilgani noaniq, ammo buyuk yurtdoshimizning she'riy devoni borligini mutafakkir Alisher Navoiy e'tirof etadi.

Termizlik olimlar

ADIB SOBIR TERMIZIY

Sobir Termiziy Shahobidsin ibn Ismoil (1147 yili vafot etgan) mashhur shoir, fors tilida ijod etgan. U zolim amir deb nom chiqargan Termiz amiri Axtitni mayparastlikda ayblab, hajviya yozgan. Sulton Sanjar (1118-1157) sa-royida Marvda ham yashagan. Umrining oxirida Xorazmga boradi va Xorazm shohi Otsiz (1127-1156) uning oyoq-qo'lini bog'lab Amudaryoga cho'ktirib yuboradi.

Munjik

Abulhasan Ali binni Muhammad Munjik Termiziy o'z davrining yirik shoiri, hajviyotda yalovbardor, beqiyos mashshoq, xushovoz hofiz bo'lib Chag'oniyon amirlari saroyida nash'u namo topadi. Munjik manbalarda Chag'oniyon amirlari Tohir ibn Fazl (hukmronligi 988- 992) va Abul Muzaffar (hukmronligi 992- 1010) larning maddohi sifatida tilga olinadi hamda qasidalarining benihoya badiiyligi maqtaladi. Shoir Termiz atrofidagi Munjik nomli qishloqda tug'ilgan va taxallusi bois uni Munjik Termiziy, Munjikiy Termiziy, ko'pincha Munjik, goho Munjikiy deb atashadi, o'zi esa she'rlarida Munjik so'zini qo'llaydi. Munjikning hayot yo'li haqida ko'p narsa bilmaymiz, uning tavallud va vafoti sanasi, Chag'oniyonga kelguncha maskani, tahsil yillari qayerda kechgani, Chag'oniyonda necha muddat turgani, so'ngra qaysi tomonlarga ravona bo'lgani aniq emas. Shoirning boy ijodiy merosidan bizgacha atigi 517 misra she'r yetib kelgan va bular adib mahoratiga doir ayrim nuqtalarni anglashda qo'l keladi. 

CHAG'ONIYON ADABIYOTI (X-XI asrlar)


Chag'oniyon tarixiga chizgilar. Ko'hna Surxon vohasi qadim Baqtriya davlati tarkibidagi viloyatlar sirasiga kirgan, bu eramizdan avvalgi IX-VIII asrlarga to'g'ri keladi. Keyingi asrlarda qadim Baqtriya sarhadlarida yangi davlatlar barpo bo'lib, Baqtriya shu yangi davlatlarning tarkibiy qismlariga aylana boshlaydi. Bular: Ahamoniy (miloddan avvalgi VII-IVasr)lar, Iskandar Zulqarnayn yurish (mil. av. IV asr)lari, Salavkiy (Mil. av. IV-III asr)lar hukumati, Yunon-Baqtriya (mil.av. III-II asrlar) davlati, Saklar (mil. av. II) xuruji, Parfiya davlati (mil. av. I asr), Yuyechje qabila (mil.av. I va milodning I asri)larining kirib kelishi, Kushon saltanati (milodiy I-III asrlar), Eron Sosoniy (III-IV asr)lari shahonshohligi bilan bog'liqlar kasb etadi. Surxondaryo viloyati hududlari ilk o'rta V-VIII asrlarda Taxoriston atamasi bilan yirik tarixiy-madaniy mintaqa tarkibiga tobe edi, ushbu atama dastlab eramizning 383 yilidagi matnlarda paydo bo'la boshlagan. Taxoriston hududlari VI asrga kelib kengaydi va u qator viloyatlarga ega bo'ldi, shunday viloyatlardan Da-mi (Termiz) hamda Chi-o-yan-na (Chag'aniyon)lar hozirgi Surxondaryo zaminida joylashgan edi. 

TERMIZ SAYYIDLARI

TERMIZ SAYYIDLARI

Ko'hna shahrimizdan yetishib chiqqan ko'plab buyuk tarixiy siymolarning hayoti va faoliyati Termizning insoniyat tarixida o'chmas iz qoldirishida asosiy sabab bo'lgan. Ana shunday buyuk tarixiy insonlar orasida Termiz sayyidlari xonadonining namoyandalari ham bor. «Sayyid» so'zi lug'atan arabchada «janob» ma'nosini anglatib payg'ambarimiz Muhammad alayhissalom avlodlarining faxriy unvonidir.

Abu Muzaffar Termiziy

U o'z davrining mashhur shayxi va tasavvuf olimlaridan biridir. Alisher Navoiyning yozishicha, Abul Muzaffar Termiziyning sevgan so'zlari ushbular ekan: «Kimki senga yaxshilik qilsa, seni o'ziga yaqinlashtiradi, demak, u seni ipsiz bog'lab oladi, kimki yomonlik qilsa, seni o'zidan uzoqlashtiradi, uzoqlashtirish ipsiz bog'lashdan avlorokdir. Ozodlik yaxshimi, qullik?». Abul Muzaffarning ushbu so'zlari zamirida g'oyat ulkan ma'no va mohiyat, mantiq va mazmun tajassum, tasavvuf ilmida xudo vasliga yetmoq uchun ranju alam chekish g'oyalari ilgari suriladi. Sababi, maqsadga osongina yetishga intilmaslik maqbul, uning lazzati, uning mazasi qiynoqlarda namoyon bo'ladi, qolaversa, bir inson boshqasiga mute bo'lmasligi lozim. Ollo taoloning oliy ne'mati - inson, u hur va erkin, ozod va beg'ubor mavjudotlar toifasiga mansub. Abul Muzaffar Termiziy mashhur shayx, tasavvuf ilmining taniqli peshvosi al-Hakim at-Termiziy masjidi (maqbarasi)ning bosh shayxulislomi vazifasini bajargan.

Abu Iso Muhammad at-Termiziy


Dunyo ilmu ma'rifatida alohida obro'ga ega bo'lgan Abu Iso Muhammad ibn Iso ibn Savra ibn Muso az-Zarir at-Termiziy al-Bug'iy hijriy 209 (melodiy 824) yili Sherobod tumanidagi Chuqurko'l qishlog'ida tavallud topgan. Nuriddin Attor «Al-Imom at-Termiziy val-Muvazanat bayna jomi'ixi va baynas-sahiy-hayn» (Damashq, 1988) kitobida Al-imom at-Termiziy Sheroboddagi Bug' qishlog'ida oddiy kambag'al bir oilada hijriy 209 yilda tavallud topganligini yozadi. Tarixchi olim Abu Sa'ad Abulkarim as-Sam'oniy (1113-1167) o'zining «Kitob al-asnob» kitobida Imom at-Termiziy Bug' qishlog'ida vafot etganligi uchun al-Bug'iy taxallusi bilan ham atalgani haqida yozishiga e'tibor bersak, Bug' qishlog'i Termizdan shimoli-sharqda, Sherobod tumanida joylashganligi, o'sha davrda bu qishloqda ta'lim olish uchun imkoniyat yo'qligi tufayli ilm istab madrasa bor joyga borib ta'lim olganlitini bilish mumkin.

MADANIY HAYOT (SHAHARSOZLIK VA ME'MORCHILIK)

Kushon imperiyasi inqirozidan so'ng Termiz va Chag'oniyondagi madaniy hayotda ham inqiroz alomatlari ko'zga tashlanadi. Eron Sosoniylari qo'shinlarining IV asr oxirida Shimoliy Toxariston yerlariga yurishi oqibatida, dastavval markaziy shaharlar tanazzulli boshlanadi. Termizning Qoratepa va Fayoztepa o'rnidagi diniy markazlar, Angordagi Zartepada hayot tushkunlikka yuz tutadi. Shimoli-G'arbiy Taxoriston ning markaziy shaharlari VI asr boshlariga kelib qayta qaddini rostlab, tiklana boshlaydi. Termiz shahrida 630 yili bo'lgan chinlik sayyoh Xuan Chao shaharda o'nta budda ibodatxonasi mavjudligi haqida xabar berib o'tgan. Yana bir boshqa chinlik jahongashta Syuan'-Szyan' 639-645 yillarda bu zaminlarga tashrif buyurganida Dami (Termiz) haqida, mudofaa devorining uzunligi 10 kilometr (20 li), Chag'oniyonning markaziy shahri devori 5 kilometr (10 li)ga teng bo'lgani xususida diqqatga molik ma'lumotlar beradi.

ILM-FAN

Qadimiy Movarounnahr sarzaminida shuhrat tutib jahon bo'ylab ilmu urfon taratgan Buxoro, Samarqand va Urganch kabi shaharlar sirasiga Termiz shahri ham kiradi. Bunga, eng avvalo, Termiz shahrining qulay geografik joylashuvi ko'p jihatdan omil bo'lib xizmat qilgani sir emas. Boisi, mavj urib oqayotgan asov Oks daryosi sohilida qad ko'targan ko'hna Taramata («Avesto»da Tara Maeta, goho Maetha) shahri o'zining mustahkam mudofaa devorlari bilan jahon fotihlari ahamoniy shoxlar - Kir va Doroni hamda makedoniyalik Iskandar Zulqarnaynlarni lol qoldirgan edi. Termiz shahri Balx shahri kabi zardushtiylik va buddaviylik dinlariga ham maskan, ham Vatan ekani fanda allaqachon o'z isbotini topgandir. Bu ikki shahar mashhur Araks (Amudaryo)ning o'ng va so'l sohillarida joylashgan hamda doimiy ravishda bir-birining ijtimoiy-siyosiy hayotiga o'zaro ta'sir ko'satib turar edi. O'ng sohil shahri Termiz va chap sohil shahri Balx o'z tarixi hamda osori-atiqalari jihatidan qimmatli qirralarni namoyon etadi.

SURXONDARYONING IJTIMOIY-IQTISODIY HAYOTI

IJTIMOIY-IQTISODIY HAYOT
Eramizning I-IV asrlarida hukmronlik qilgan Kushon imperiyasi davrida Surxondaryo vohasi iqtisodiy, madaniy jihatdan taraqqiy etadi. Ammo III asrning ikkinchi yarmida saltanatda yuz bergan kuchli to'qnashuvlar, imperiyani halokat yoqasiga olib keladi. Kushon saltanati Eron Sosoniylari qo'shinlari tomonidan mag'lubiyatga uchragach, uning yerlarida bosqinchilarga qaram viloyat tashkil etiladi. Bu yerlar asosan Baqtriya - Toxariston hududiga to'gri keladi, viloyatni asosan sosoniy shahzodalar idora qila boshlaganlar.
Al-Hakim at-Termiziy asarlari
Xakim at-Termiziy qalamiga mansub asarlar soni to`g`risida yozma manbalarda turli raqamlarkeltirilgan. Ba`zi mualliflar uning asarlari adadi to`rt yuzga boradi, deyishgan. Biroq ko`pchilik mualliflar uning asarlari soni saksonga yaqin, deb hisoblashadi.

Al-Hakim at-Termiziy hayoti


Bu allomaning to`liq ismi — Abu Abdulloh Muhammad ibn Ali ibn Hasan ibn Bashir (ayrim manbalarda Bishr) al-Hakim at-Termiziy. Hakim at-Termiziyning ilmiy va ijodiy faoliyati haqida ma`lumot Tojiddin Subkiy ("Tabaqot ash-shafi`-iyya al-Kubro"), Xotib al-Bag`dodiy ("Tarixi Bag`dod"), Ibn Hajar al-Asqaloniy ("Lison al-miyzon"), as-Sulamiy ("Tabaqot as-sufiyya") va boshqa bir qator olimlar asarlarida keltirilgan.

Сурхондарё Кушон подшолиги даврида

Милодий 1-1V асрларда ҳукмронлик қилган Кушон подшолиги нафақат Сурхондарё тарихида, балки бутун Марказий Осиё халқларининг иқтисодий ва маданий тараққиётида муҳим рол ўйнаган давлатлардан бири саналади.

ШИМОЛИЙ БАҚТРИЯНИНГ КУШОН ДАВРИ МАДАНИЯТИ


        Шаҳарсозлик. Илк бор Бақтрияда шаклланган Кушон подшолиги  даврида Шимолий Ҳиндистон ва Бақтрия ижтимоий-иқтисодий тараққиётда юксалишга эришган. Сурхондарё вилоятининг ўзидагина мавжуд 150 дан ортиқ Кушон даврига оид шаҳар, қишлоқ, қалъа ва диний иншоотлар бу даврда юз берган иқтисодий ва маданий тараққиётдан далолат беради. Бу даврда Шимолий Бақтрияда икки йирик марказ шаклланади. Бири Окс (Амударё)нинг ўнг қирғоғидаги Тармита (Термиз) бўлса, иккинчи марказ Чағонруд (Сурхондарё)нинг ўрта оқимидаги Далварзинтепа ўрнида мавжуд бўлган.

четверг, 13 июня 2013 г.

Бойсун беклиги


 Бойсун беклиги тоғ минтақасидан иборат бўлиб, унинг марказий шаҳри Бойсун тоғ этагида жойлашган ва икки томони баланд тоғлар билан ўраб олинган. Бойсун шаҳри сўлим гўша ва у шимолишарқий томондан жанубиғарбга қараб йўналган қуйи тоғ текислигидаги маскандир. Агар кўҳна тарихга назар ташласак, мил. авв. I аср ва милодий I асрлар оралиғида ҳозирги Бойсун шаҳри ўрнвда Поикалон (Пойи калон) номли мустаҳкам қалъашаҳар бўлганлиги эътирофини топган. VI-XIII аср бошларида Бойсун ўрнида Чағониён шаҳарларидан бири Басанд мавжуд эди. Абу Исҳоқ Истахрийнинг «Китоб масолик ва алмамолик» («Мамлакатлар йўллари тўғрисида китоб»)ида ҳам ушбу маскан атамаси Басанд деб таърифланади. «Ҳудуд алолам»да «Басанд кўп сонли ва жанговар аҳоли яшайдиган мустаҳкам жойдир», деб қайд этилган. Басанд Чағониён марказидан Темир қопуқ орқали Самарқандга борадиган савдо йўли устида бўлиб, археологик манбаларга кўра, Басандда ҳаёт илк ўрта асрлардан мўғуллар истилосигача давом этган. Мўғуллар босқинидан вайрон бўлган шаҳар кейинроқ қайта тикланади ва Чиғатой улуси таркибига мансуб кўчманчи туркий қавмлар унга «Бойсун» деб ном берадилар.
«Бойсун» атамаси таркибида «бой» ва «син» бирикмалари бўлиб, улар манбаларда «улуғ тоғ» ёки «катта тоғ» маъноларини англатиши гапирилади. қадимий туркий қавмларда турли табиий нарсаларга сиғиниш билан бирга тоққа сиғиниш ҳам мавжуд бўлиб, тоғлар муқадДас саналган. Маҳаллий ривоятларга кўра, бу ерда қадимдан туркий қавмларнинг давлат кишилари яшаган бўяиб, «Бойсун» атамаси бойлар қишлоғи маъносини англатган. Бойсун ҳақида «Зафарнома» асарида тўхталиб ўтилган. XIX асрда Бойсун Сурхондарёдаги 3 та бекликдан бири бўлиб, унда бадавлат ўзбек аҳолиси яшаган. Катта тарихга эга бўлишига қарамасдан Бойсуннинг ўрта асрлардаги тарихи, XVII, XVIII, XIX асрлардаги фаолияти биз учун номаълум бўлиб қолган эди. Шарқшунос Н.А. Маевнинг ёзишича: «Бойсун энг қадимги шаҳарлардан бири бўлиб, қадимги шаҳар қоддиқпари, модций маданият манбалари вайрон қилиб ташланган, қимматбаҳо тарихий ашёлар бунга мисол бўлади».


Денов беклиги


Археологик топилмалар Дехнав (халқ тилида Денов гоҳо Дейнов) қалъасининг XVI асрга оидлигини, унинг мустаҳкам қўрғондан иборат бўлганини тасдиқлайди. Деҳи нав (Янги қишлоқ) қалъаси қурилиши жиҳатидан мураккаб меъморлик обидаси ҳисобланади, унинг чор атрофида ҳимоя иншооти сифатида махсус чуқур хандаклар қазилган. қалъанинг диаметри (умумий айланаси) 110 м бўлиб, у қалин деворлар билан ўралган, буларнинг барчасини қалъа қолдиклари ўрнида ўтказилган археологик тадқиқотлар исботлайди. Юқоридагилардан хулоса шуки, Деҳнав XVII-XVIII асрларда Бухоро амирлиги таркибидаги ривожланган шаҳарлар ичида карвон савдосининг марказларидан бири бўлган. Шаҳарда ҳунармандчиликнинг юздан ортиқ тури, айниқса кўнчарм тайёрлаш, этикдўзлик, тўқувчилик, зардўзлик, қандолатчилик, ўйинчоқсозлик ва бошқалар яхши ривожланган эди. Денов Сурхондарё воҳасидаги энг қулай географик ҳудудда жойлашган бўлиб, аҳолиси ўта меҳнаткаш, тупроғи ҳосилдор, иқлими деҳқончилик қилиш учун қулай, булоқлари ва дарёлари сувларга сероб бу минтақа сарҳадлари Ҳисор тоғ қўлтикларигача чўзилган иқтисодий ва стратегик аҳамиятга эга бўлган маскан эди.
Денов XVI-XVII аср ўрталарида Бухоро амирлигининг Ҳисор ҳокимлиги мулки ҳисобланган. Денов Бухоро амирлигининг энг чекка ўлкаси ва беклиги эди. Д.Н. Логофетнинг яна ёзишича: «Денов Ҳисор ўлкасидаги энг йирик шаҳар бўлиб, у астасекин ўз қаддини тиклаб борган. Денов қалъаси қайта тикланмай, баланд деворлар билан тўсилган шаҳар аҳолиси дарё бўйлаб, қизилсув ёқалаб, Сурхондарё томонга қараб силжиб борган».  Шарқшунос Б.Н.Литвиновнинг ёзишича, «Денов аҳоли кўп яшайдиган йирик шаҳар бўлиб, унда катта мадраса ва масжид фаолият кўрсатган, бу мадрасаларда Самарқанддан келиб таълим олишган».


Искандар истилоси


 Эрон аҳамонийларига қарашли кўагина ҳудудларни эгаллаган Искандар мил. авв. 329 йилда ўзининг азалий душмани Доро III ни ўлдиртирган Бақгрия сатрапи Бессдан «қасос» олиш баҳонасида Аракс (Амударё)дан кечиб ўтиб ҳозирги Сурхондарё ҳудудларига бостириб киради. Искандар истилоси арафасида Бақтрия сатраплиги сиёсий, иқтисодий ва маданий жиҳатдан анча ривожланган ўлкалардан бири ҳисобланарди.

Кушонлар давлати


 Юэчжий қабилалари Бақтрия ерларида ўрнашгандан кейин ҳам маълум вақт ягона давлат барпо қила олмаган. Орадан анча йиллар ўтгач, гуйшуан қабиласи сардори Кудзула Кадфиз бешта қабилани бирлаштириб Кушон давлатига асос солган.

Кушонлар давлати


 Юэчжий қабилалари Бақтрия ерларида ўрнашгандан кейин ҳам маълум вақт ягона давлат барпо қила олмаган. Орадан анча йиллар ўтгач, гуйшуан қабиласи сардори Кудзула Кадфиз бешта қабилани бирлаштириб Кушон давлатига асос солган.

Сурхон воҳаси Аҳамонийлари ва Искандар Зулқарнайн салтанати таркибида

Маълумки, қадимги Бақтриянинг ҳудудий жойлашуви ва географик чегаралари ҳақидаги масала XIX асрдан бошлаб муҳим илмий муаммо сифатида ўрганиб келинмоқда. 1877 йили австралиялик шарқшунос В.Томашек биринчилардан бўлиб Бақтра сатрап (ҳоким)лигининг Оксдан шимолга ёйилганлиги хақидаги ғояни илгари сурган эди. Бу ғояни археология маълумотларига асосланган М.М.Дьяконов ривожлантирди ва «Шимолий Бақтрия» тушунчасини илмий муомалага киритди. Шу даврдан бошлаб бу атама шимолдан Ҳисор тоғ тизмаси, ғарбдан Кўҳитанг тизмаси, жанубдан Амударё, шарқдан Помир тизмалари билан чегараланувч^ кенг географик ҳудудни англатадиган бўлди. Лекин бир қатор олимлар бу фикрга қўшилмайдилар. Улар ёзма манбаларга таянган ҳолда юқорида кўрсатилган ҳудуд Сўғдиёнага қарашли бўлган ва Бақтриянинг шимолий чегараси Амударё Окс орқали ўтган деб ҳисоблайдилар. Америкалик олим Р. Фрайнинг фикрига кўра, Бақтр шаҳри  кенг қамровли ўлканинг маданий маркази бўлиб, уни шимолдан, шарқцан ва жанубдан тоғлар ўраб турган. Унинг ерларини суғорувчи Амударё уни икки қисмга: жанубийСурхондарё вилояти, шимолийЖанубий Туркистон (Шимолий Афғонистон)га ажратиб турган.
Мутахассислар томонидан Шимолий Бақтрия ҳудудида жойлашганлиги тахмин қилинаётган Габаза ва Паретака вилоятларининг географик ўрни масаласи ҳам кўриб чиқилди. Маълумки, Курций Руфнинг «Искандар тарихи» ва Аррианнинг (95 175) «Искандар юришлари» асарларидаги хабарларида Шимолий Бақтрия ва Сўғдиёнада жойлашган вилоятлар, қалъалар ва шаҳарлар хусусида қимматли маълумотлар мавжуд. Унинг маълумотларига кўра, Искандар юришларининг учинчи ойида қўшин билан қишлик қароргоҳидан чиққан ва Габаза вилояти сари юриш қилган.
Искандарнинг Марказий Осиё жанубий вилоятларига юришининг иккинчи босқичи мил. авв. 327 йилнинг баҳорида бошланган бўлиб, асосан «паретаклар мамлакати» орқали ўтганлиги айтилади. Ушбу вилоятнинг жойлашган ўрни хусусида олимлар турлича фикр билдирадилар. Масалан, В.Томашекиинг фикрига кўра, Паретака вилояти Бадахшон ҳудудида жойлашган ва у тоғли мамлакат бўлган. В.В.Григорьевнинг тахминича, Паретака атамаси «тоғли мамлакат» маъносини англатиб, у Сурхондарё, Сурхон ва Кофирниҳон воҳаларида, яъни Ҳисор ўлкасининг ўрта ва шимолий қисмида жойлашган. И.Маркварт Паретакани «дарё ювиб турувчи вилоят» деб атайди ва унинг ҳозирги Сурхондарё вилояти ва Тожикистон ҳудудида жойлашганини маълум қилади.
Бақтр давлати кенг бепоён ўлка бўлиб, жанубда Ҳиндиқуш (Парапамис), шимолда Сўғдиёна, ғарбда Марғиёнагача (Мурғоб воҳаси) бўлган ҳудудлардан иборат бўлган. Машҳур тарихий манба «Авесто»да бу ўлканинг беқиёс юрт эканлиги таърифланади ва Бахди (Бақтрия) байрокдари доимо баланд ҳилпираб турадиган, яъни шоншавкат ўлкаси сифатида тилга олинади. Бақтриянинг таркибий қисми бўлмиш ҳозирги Сурхон воҳаси ҳудуди Окснинг ўнг сохилида жойлашган ниҳоятда равнақ топган йирик шаҳарларға эга бўлиб, улар савдосотиқ ривожланган иқтисодийсиёсий ва маданий марказлар сифатида машҳур эди. Бақтрияни йирик сулолалар бошқаради, унинг сиёсий кучи чексиз, ҳарбий қудрати шу даражада даҳшатли эдики, ҳатто у йирик давлатларни ҳам қўрқувга солиб турган. Юнон тарихчиси Ктесийнинг ёзишича, Оссурия (Герадотнинг айтишича, эронийлар Сурияни шу номда юритишган) подшоси Нин Бақтрияга қарши 1 млн. 700 минг пиёда, 210 мингдан кўпроқ отлиқ аскар, 10 мингдан ортиқ жанғ аравалари билан бостириб келиб, бутун шаҳар ва қишлоқларни талаб, кўплаб олтинкумушлар ва қулларни олиб кетган. Муаррих Помпей Трог қадимги манбаларни кўздан кечирган ҳолда ёзишича, Ниннинг Бақгрияга кдлган босқинчшшк юриши даврида «... Бақгр подшоси Зардушт (Зароастр) бўлган» экан. Академик А. Асқаровнинг таъкидича: «Ктесий ҳикояларининг асо сида қандайдир тарихий ҳақиқат борлигига ишониш қийин эмас. Масалан, Бақтрия билан Оссурия ўртасида иқтисодий алоқалар бўлганига шубҳа йўқ, чунки Бақтриядан ўз даврида Оссурияга икки ўркачли туялар қатнаган, бу туяларда Бақтрия лазурати оқиб борган. Булар ҳақида Саргон II даври (мил. авв. VIII аср)га оид манбаларда хабарлар берилади».
А. Асқаров давом этиб ёзади: «Мил. авв. VIII-VII асрларда бир бутун йирик маданият маркази сифатида шаклланган юртлардан бири Бақтриядир. Унинг ҳудудини Ўзбекистоннинг Сурхондарё вилояти, Жанубиғарбий Тожикистон ерлари, Шимолий Афтонистон (ва Шарқий Туркманистон Б.М.) ташкил этади. Бу юртда мил. авв.VIIIVII асрларда «қадимги Бақтрия подшолиги» ташкил топди. Ўзбекистон ҳудудидаги энг қадимги шаҳар шу юртда шаюшанди. Бу юрт зардуштийлик динининг илк маконидир. Унинг ҳукмдори Кави Виштаспа эса Заратуштра диний ислоҳотини биринчилар қаторида қабул қилиб, уни давлат дини деб эълон қилган».

ХVI-ХIХ АСРЛАРДА СУРХОН ВОХАСИ


 Амир Темур ворислари ўртасидаги ўзаро тожу тахт кураши, ички низоларнинг жидций кескинлашуви Темурийлар салтанатининг инқирозига сабаб бўлади. Бу эса темурийларга қарашли ерларнинг биринкетин даштиқипчоқлик Шайбонийхон томонидан истило қилинишига олиб келади. Муҳаммад Шайбонийхон 1499 йилдан бошлаб Мовароуннаҳр томон жиддий ҳаракат қила бошлайди. У дастлаб Мовароуннаҳрнинг марказий шаҳарлари Самарқанд, Бухоро ва бошқаларни истило қилгач, ҳаракатини темурийларнинг жанубий ерлари томон давом эттиради. Темурийлар давлатининг бошқа ҳудудларида бўлгани сингари, бу ерларда ҳам маҳаллий ҳокимларнинг ўзаро бирбирларини қўллабқувватламаслиги, ишончсизликлари шайбонийларга қўл келади.

Юнон-Бақтрия ва Кушон подшоликлари даврида Сурхон воҳаси


 Мил. авв. 250 йилда Бақтрия сатрапи Диодот Бақтрия ерларини Салавкийлар давлатидан ажратиб, ЮнонБақтрия давлатига асос солади. Бу даврда ЮнонБақтрия давлатига нафақат Бақтрия ерлари, балки Сўғдиёна ва Марғиёна ерлари ҳам бўйсуна бошлаган эди. Бақтрия ерларининг Салавкийлар давлатидан ажралиб чиқиши аҳолига бир қадар енгиллик беради.

вторник, 11 июня 2013 г.

YUNON-BAQTRIYA VA KUSHON PODSHOLIKLARI DAVRIDA SURXON VOHASI


YUNON-BAQTRIYA VA KUSHON PODSHOLIKLARI DAVRIDA SURXON VOHASI

Miloddan avvalgi III asr o'rtalarida Baqgriya satrapligining salavkiylar markaziy hokimiyatiga nisbatan muxolifati kuchayadi. Miloddan avvalgi 250 yilda Baqtriya satrapi Diodot Baqgriya yerlarini Salavkiylar davlatidan ajratib, Yunon-Baqtriya davlatiga asos soladi.

BAQTRIYA YERLARI ERON AHAMONIYLARI VA ISKANDAR ZULQARNAYN SALTANATI TARKIBIDA


Ma'lumki, qadimgi Baqtriyaning hududiy joylashuvi va geografik chegaralari haqidagi masala XIX asrdan boshlab muhim ilmiy muammo sifatida o'rganib kelinmoqda. 1877 yili avstraliyalik sharqshunos V.Tomashek birinchilardan bo'lib Baqtra satrap(hokim)ligining Oksdan shimolga yoyilganligi haqidagi g'oyani ilgari surgan edi. Bu g'oyani arxeologiya ma'lumotlariga asoslangan M.M.Dyakonov rivojlantirdi va «Shimoliy Baqtriya» tushunchasini ilmiy muomalaga kiritdi. Shu davrdan boshlab bu atama shimoldan Hisor tog' tizmasi, g'arbdan Ko'hitang tizmasi, janubdan Amudaryo, sharqdan Pomir tizmalari bilan chegaralanuvchi keng geografik hududni anglatadigan bo'ldi.